MOLERSKI RADOVI - GLETOVANJE I BOJENJE ZIDOVA I PLAFONA DISPERZIVNOM BOJOM
Tehnička specifikacija odnosi se na pripremu podloge, gletovanje i bojenje disperzivnim bojama fino malterisanih površina unutrašnjih zidova i plafona (produžnim ili cementnim malterom) i površina unutrašnjih zidova i plafona od gips kartona.
1.Relevantni standardi
SRPS U.F2.013 (1978) Završni radovi u građevinarstvu - Tehnički uslovi za izvođenje molerskih radova
SRPS EN 13300:2009 Boje I lakovi - Vodorastvorni materijali za prevlačenje i sistemi prevlaka za unutrašnje zidove i plafone - Klasifikacija
SRPS EN ISO 11998:2010 Boje i lakovi - Određivanje otpornosti prema "vlažnom ribanju" i čišćenju prevlaka
SRPS EN ISO 2814:2010 Boje i lakovi - Upoređivanje odnosa kontrasta (pokrivne moći) boja istog tipa i boje
SRPS EN ISO 3668:2006 Boje i lakovi - Vizuelno poređenje boje boja
SRPS H.C8.054:1975 Boje i lakovi - Određivanje pokrivne moći (metoda šahovskog polja)
2. Opis predviđenog materijala
Komercijalni nazivi boja su disperzivne boje, lateks boje ili akrilne boje. Materijal za bojenje treba da zadovolji zahteve koji se svode na dve osnovne kategorije:
-estetski zahtevi (izgled završno obrađenih zidova i plafona) i
-funkcionalni zahtevi (ponašanje završno obrađenih zidova u procesu eksploatacije).
Pojedinačni materijali za obradu zidova i plafona su deo sistema koji se sastoji od materijala za neutralisanje i impregnaciju podloge (prajmeri), za uklanjanje nepoželjnih sastojaka na podlozi (mrlje, gljivice i sl.), za gletovanje podloge i završno bojenje površina. Svi ovi materijali treba da su kompatibilni i da se na projektu primenjuju u skladu sa preporukama proizvođača.
Nijedan od primenjenih materijala ne sme da sadrži štetne sastojke za ljude koji izvode radove ili će boraviti u prostorijama koje se obrađuju, kao i štetne sastojke za okolinu i to:
- dozvoljena količina olova je 0.05% (mereno od mase koja ne isparava);
- nije dozvoljeno da materijali sadrže cink-hromat ili stroncijum-hromat;
- materijali ne smeju da sadrže azbest;
- materijali ne smeju da sadrže živu;
- materijali ne smeju da sadrže supstance iz grupa A1 i A2 karcinogenih supstanci;
- materijali ne smeju da sadrže VOC (“volatile organic compounds“) sastojke.
Voda za razređivanje svih materijala mora biti čista i bez štetnih primesa.
Pre početka radova na ovoj poziciji sistem materijala za obradu zidova i plafona i metod izvođenja radova treba da bude odobren od predstavnika investitora (nadzora), projektanta, izvođača i isporučioca materijala.
Estetski zahtevi:
Toniranje boje obavezno treba da je mašinsko.
Sjajnost obojene površine treba da je, izražena u skladu sa standardom EN ISO 2813:
- mat (“matt”) ili
- potpuno mat (“dead-matt”).
Struktura boje iskazana najvećom veličinom zrna u sastavu boje (granulacija), izražena po standardima EN 21524 i ISO 787-7 treba da je:
- fina (veličina zrna do 100µm).
Funkcionalni zahtevi:
Svi materijali treba da dobro prianjaju na podlogu. Primenjeni sistem (podloga - glet - završna boja) treba da obrazuje paropropusnu strukturu. Ton boje treba da je postojan i da se ne menja pod uticajem svetlosti.
Primenjeni materijali moraju da budu takvi da je u toku eksploatacije objekta moguće ponovno bojenje površina (barem) istim materijalom.
Obojene površine treba da su otporne prema “vlažnom ribanju”, u skladu sa standardom ISO 11998 (klasifikacija po gubitku u debljini sloja posle određenog broja ribanja), u klasi:
- Najmanje klasa 2 (≥5µm i <20µm pri 200 ponavljanja) - za zidove prostora gde je veća mogućnost prljanja, kao što su holovi, stepeništa, kafei i sl. ili
- Najmanje klasa 3 (≥20µm i <70µm pri 200 ponavljanja) - za zidove prostorija gde je manja opasnost da dođe do prljanja, kao što su sobe, kancelarije i sl. i
- Najmanje klasa 4 (<70µm pri 40 ponavljanja) - za plafone prostorija.
Završni sloj, boja, treba da je elastičan tako da pokriva pukotine veličine do 0,5mm.
3. Način izvođenja radova
Malterisane površine i elemente od gipsa ostaviti da se „suše“ najmanje 30 dana pre početka izvođenja molerskih radova. Maksimalna dopuštena vlažnost maltera zavisi od vrste materijala koji se primenjuje. Neophodno je da nadzor odobri početak izvođenja molerskih radova.
Površine koje se obrađuju treba da su bez metalnih delova, zavrtnjeva, ankera i sl. ili da su oni identifikovani pre obrade. Pre obrade površine očistiti od prašine i drugih prljavština, kao što su smola, ulje, mast, rđa, cementni malter i sl. i reparirati sva minorna oštećenja, pukotine, spojeve, rupe. Stare premaze koji nisu čvrsti i podesni kao podloga treba skinuti odgovarajućim postupkom, kao što je struganje, pranje, brušenje i sl.
Dozvoljeno je obrađivati samo suvu i pripremljenu podlogu, bez nedostataka kao što su:
-malter koji sadrži razne aktivne soli, neugašene čestice kreča (kokice), čestice uglja i druge organske materije koje su topive u vodi i ulju;
-mekani i slabi malteri koji se drobe (lome) ili udubljuju na pritisak prsta;
-trošan, smrznut, pregašen, ispucao ili vlažan malter;
-beton ili cementni malter koji nije dovoljno suv i očišćen od ulja i masti.
Svi elektro fitinzi treba da se pre početka izvođenja radova demontiraju i posle završnog bojenja ponovo vrate. Zaštititi od boje sve površine koje ne podležu bojenju, podove, stolariju, sanitarnu opremu i sl. papirom, folijama i/ili krep trakom.
Molerski radovi treba da se izvode na temperaturi većoj od 10˚C i manjoj od 35˚C ukoliko nije drugačije određeno katalogom proizvođača ili dopušteno od strane nadzora.
Period sušenja materijala između dve „ruke“ ili period sušenja nanetog materijala do nanošenja drugog materijala treba da je u skladu sa preporukama proizvođača materijala.
Armiranje spojeva različitih materijala ili spojeva tabli gips kartona vršiti trakama za armiranje sa staklenim vlaknima (fiberglas) min. širine 5cm, koje se postavljaju u debljinu sloja gleta 1mm. Dozvoljena su dva načina montaže, ili se trake utapaju u sveži sloj gleta, ili se lepe na izgletovanu površinu. U oba slučaja nanosi se još jedan sloj gleta tako da se obrazuju slojevi glet-traka-glet. Trake treba da dobro provode vlagu. Za armiranje spojeva tabli gipskartona koriste se samolepljive trake.
Spoljašnje uglove zaštititi aluminijumskim ugaonim profilima.
Glet masu nanositi ručno ili mašinski. Voditi računa da svuda masa bude jednake debljine (oko 2-3 mm) i da nema neravnina i linija od krajeva gleterice. Kada su se zidovi osušili, sitnom šmirglom (ručno ili mašinski) lagano prešmirglati ogletovane površine. Ako su i dalje ostale neke neravnine poravnati ih šmirglom. Zatim naneti drugi sloj koji je nešto tanji nego prethodni (oko 2mm). Kada se osuši drugi sloj ponoviti postupak šmirglanja. Ukoliko nadzor zahteva naneti i treći sloj koji je nešto tanji nego prethodni (oko 1mm). Pošto se osušio treći sloj veoma sitnom šmirglom preći lagano preko zida.
Nijansa boje, za svaki od zidova ili plafona, biće opredeljena u glavnom projektu. Za prostorije za koje se ne radi projekat eneterijera, boju određuje projektant uz obaveznu saglasnost naručioca. Probni premazi se moraju po želji naručioca izvesti za sve premaze, različite po tonu i načinu izvođenja.
Boju nanositi u najmanje dva sloja, ručno (mikrofiber valjkom, sa što manjom upotrebom četke) ili mašinski (pištoljem).
Premazi boje moraju da odaju ujednačenu površinu, bez tragova četke ili valjka. Boja mora biti ujednačenog intenziteta (bez mrlja) i da potpuno pokriva podlogu. Svi završeci obojenih površina moraju biti ravni i pravilni.
Obaveze izvođača molerskih radova, koje se ne obračunavaju i ne naplaćuju posebno su:
-Dovoz materijala, čak i u slučaju kada ga daje naručilac, od skladišta na gradilištu do mesta ugradnje i njegovo eventualno vraćanje;
-Nabavka, montaža, korišćenje i demontaža i odvoz skele sa radnim postoljem do visine 2,0m;
-Popravljanje manjih neravnina podloge i kpljenje rupica od eksera i vijaka;
-Izrada probnih uzoraka.
Ostaci materijala ne smeju da se bacaju u sanitarne odvode.
4. Način vršenja kontrole i merenja
Izvršeni radovi se obračunavaju po 1m2 površine ili po komadu, mere se uzimaju na licu mesta.
Za radove koji se obračunavaju po komadu sa naznačenim dimenzijama, odstupanje do +/-5cm od jedne mere navedene u opisu ne uzima se u obzir. Za veća odstupanja (makar i jedne dimenzije) tolerancija se ne uzima u obzir i cena komada se menja procentualno u odnosu na promenu obrađene površine.
Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafonom ili svodom (prostori stepeništa, dvorane i slično) i radovi u prostorijama višim od 4m obračunavaju se posebno.
Bočne površine podvlaka, greda i površine zidnih pojasa i ispada dodaju se kvadraturi plafona ako su obrađene u istoj tehnici. Kosi plafoni, podgledi stepenišnih krakova i slično - po m2 prema stvarnoj površini.
Visina zidova se meri od poda ili gornje ivice podnožja do gornje granice zida. Ako je podnožje izrađeno od drugog materijala ili izvedeno u drugoj tehnici bojenja, visini zidne površine iznad podnožja dodaje se 20% visine podnožja. Ukoliko je visina podnožja koje je izvedeno od drugog materijala manja od 25cm, onda se visina zida meri od poda do gornje granice zida.
Svodovi se obračunavaju po m2 i to se za visine temena svoda jednake 1/10 raspona svoda meri svetla vodoravna površina između zidova a za visine temena svoda iznad 1/10 raspona, meri se kao prostorija sa ravnim plafonom, s tim što se za obračun zidova uzima visina temena svoda.
Ispadi i udubljenja (špalete, niše i slično) obračunavaju se posebno, iako su obrađeni u istoj tehnici kao plafon i zidovi.
Zidovi stepenišnih i sličnih prostorija mere se u celoj visini od najnižeg nivoa poda do najviše granice plafona (zida) ako podnožje zida nije više od 25cm. Ukoliko se u takvom prostoru na zidovima nalazi podnožje obrađeno od drugog materijala, visine veće od 25cm, od ukupne visine zida odbija se zbir visina podnožja, umanjen za 20%.
Dekorativna obrada ili ukrasno slikanje plafona, svodova i zidova prostorija obračunava se paušalno, po komadu ili po jednom poslu.
Otvori veličine do 3m2 ne odbijaju se od izmerene površine. Za veće otvore odbija se razlika veća od 3m2. Kao otvori smatraju se prozori, vrata, ugrađeni ormani, pregrade i sl.
Tehnička specifikacija odnosi se na pripremu podloge, gletovanje i bojenje disperzivnim bojama fino malterisanih površina unutrašnjih zidova i plafona (produžnim ili cementnim malterom) i površina unutrašnjih zidova i plafona od gips kartona.
1.Relevantni standardi
SRPS U.F2.013 (1978) Završni radovi u građevinarstvu - Tehnički uslovi za izvođenje molerskih radova
SRPS EN 13300:2009 Boje I lakovi - Vodorastvorni materijali za prevlačenje i sistemi prevlaka za unutrašnje zidove i plafone - Klasifikacija
SRPS EN ISO 11998:2010 Boje i lakovi - Određivanje otpornosti prema "vlažnom ribanju" i čišćenju prevlaka
SRPS EN ISO 2814:2010 Boje i lakovi - Upoređivanje odnosa kontrasta (pokrivne moći) boja istog tipa i boje
SRPS EN ISO 3668:2006 Boje i lakovi - Vizuelno poređenje boje boja
SRPS H.C8.054:1975 Boje i lakovi - Određivanje pokrivne moći (metoda šahovskog polja)
2. Opis predviđenog materijala
Komercijalni nazivi boja su disperzivne boje, lateks boje ili akrilne boje. Materijal za bojenje treba da zadovolji zahteve koji se svode na dve osnovne kategorije:
-estetski zahtevi (izgled završno obrađenih zidova i plafona) i
-funkcionalni zahtevi (ponašanje završno obrađenih zidova u procesu eksploatacije).
Pojedinačni materijali za obradu zidova i plafona su deo sistema koji se sastoji od materijala za neutralisanje i impregnaciju podloge (prajmeri), za uklanjanje nepoželjnih sastojaka na podlozi (mrlje, gljivice i sl.), za gletovanje podloge i završno bojenje površina. Svi ovi materijali treba da su kompatibilni i da se na projektu primenjuju u skladu sa preporukama proizvođača.
Nijedan od primenjenih materijala ne sme da sadrži štetne sastojke za ljude koji izvode radove ili će boraviti u prostorijama koje se obrađuju, kao i štetne sastojke za okolinu i to:
- dozvoljena količina olova je 0.05% (mereno od mase koja ne isparava);
- nije dozvoljeno da materijali sadrže cink-hromat ili stroncijum-hromat;
- materijali ne smeju da sadrže azbest;
- materijali ne smeju da sadrže živu;
- materijali ne smeju da sadrže supstance iz grupa A1 i A2 karcinogenih supstanci;
- materijali ne smeju da sadrže VOC (“volatile organic compounds“) sastojke.
Voda za razređivanje svih materijala mora biti čista i bez štetnih primesa.
Pre početka radova na ovoj poziciji sistem materijala za obradu zidova i plafona i metod izvođenja radova treba da bude odobren od predstavnika investitora (nadzora), projektanta, izvođača i isporučioca materijala.
Estetski zahtevi:
Toniranje boje obavezno treba da je mašinsko.
Sjajnost obojene površine treba da je, izražena u skladu sa standardom EN ISO 2813:
- mat (“matt”) ili
- potpuno mat (“dead-matt”).
Struktura boje iskazana najvećom veličinom zrna u sastavu boje (granulacija), izražena po standardima EN 21524 i ISO 787-7 treba da je:
- fina (veličina zrna do 100µm).
Funkcionalni zahtevi:
Svi materijali treba da dobro prianjaju na podlogu. Primenjeni sistem (podloga - glet - završna boja) treba da obrazuje paropropusnu strukturu. Ton boje treba da je postojan i da se ne menja pod uticajem svetlosti.
Primenjeni materijali moraju da budu takvi da je u toku eksploatacije objekta moguće ponovno bojenje površina (barem) istim materijalom.
Obojene površine treba da su otporne prema “vlažnom ribanju”, u skladu sa standardom ISO 11998 (klasifikacija po gubitku u debljini sloja posle određenog broja ribanja), u klasi:
- Najmanje klasa 2 (≥5µm i <20µm pri 200 ponavljanja) - za zidove prostora gde je veća mogućnost prljanja, kao što su holovi, stepeništa, kafei i sl. ili
- Najmanje klasa 3 (≥20µm i <70µm pri 200 ponavljanja) - za zidove prostorija gde je manja opasnost da dođe do prljanja, kao što su sobe, kancelarije i sl. i
- Najmanje klasa 4 (<70µm pri 40 ponavljanja) - za plafone prostorija.
Završni sloj, boja, treba da je elastičan tako da pokriva pukotine veličine do 0,5mm.
3. Način izvođenja radova
Malterisane površine i elemente od gipsa ostaviti da se „suše“ najmanje 30 dana pre početka izvođenja molerskih radova. Maksimalna dopuštena vlažnost maltera zavisi od vrste materijala koji se primenjuje. Neophodno je da nadzor odobri početak izvođenja molerskih radova.
Površine koje se obrađuju treba da su bez metalnih delova, zavrtnjeva, ankera i sl. ili da su oni identifikovani pre obrade. Pre obrade površine očistiti od prašine i drugih prljavština, kao što su smola, ulje, mast, rđa, cementni malter i sl. i reparirati sva minorna oštećenja, pukotine, spojeve, rupe. Stare premaze koji nisu čvrsti i podesni kao podloga treba skinuti odgovarajućim postupkom, kao što je struganje, pranje, brušenje i sl.
Dozvoljeno je obrađivati samo suvu i pripremljenu podlogu, bez nedostataka kao što su:
-malter koji sadrži razne aktivne soli, neugašene čestice kreča (kokice), čestice uglja i druge organske materije koje su topive u vodi i ulju;
-mekani i slabi malteri koji se drobe (lome) ili udubljuju na pritisak prsta;
-trošan, smrznut, pregašen, ispucao ili vlažan malter;
-beton ili cementni malter koji nije dovoljno suv i očišćen od ulja i masti.
Svi elektro fitinzi treba da se pre početka izvođenja radova demontiraju i posle završnog bojenja ponovo vrate. Zaštititi od boje sve površine koje ne podležu bojenju, podove, stolariju, sanitarnu opremu i sl. papirom, folijama i/ili krep trakom.
Molerski radovi treba da se izvode na temperaturi većoj od 10˚C i manjoj od 35˚C ukoliko nije drugačije određeno katalogom proizvođača ili dopušteno od strane nadzora.
Period sušenja materijala između dve „ruke“ ili period sušenja nanetog materijala do nanošenja drugog materijala treba da je u skladu sa preporukama proizvođača materijala.
Armiranje spojeva različitih materijala ili spojeva tabli gips kartona vršiti trakama za armiranje sa staklenim vlaknima (fiberglas) min. širine 5cm, koje se postavljaju u debljinu sloja gleta 1mm. Dozvoljena su dva načina montaže, ili se trake utapaju u sveži sloj gleta, ili se lepe na izgletovanu površinu. U oba slučaja nanosi se još jedan sloj gleta tako da se obrazuju slojevi glet-traka-glet. Trake treba da dobro provode vlagu. Za armiranje spojeva tabli gipskartona koriste se samolepljive trake.
Spoljašnje uglove zaštititi aluminijumskim ugaonim profilima.
Glet masu nanositi ručno ili mašinski. Voditi računa da svuda masa bude jednake debljine (oko 2-3 mm) i da nema neravnina i linija od krajeva gleterice. Kada su se zidovi osušili, sitnom šmirglom (ručno ili mašinski) lagano prešmirglati ogletovane površine. Ako su i dalje ostale neke neravnine poravnati ih šmirglom. Zatim naneti drugi sloj koji je nešto tanji nego prethodni (oko 2mm). Kada se osuši drugi sloj ponoviti postupak šmirglanja. Ukoliko nadzor zahteva naneti i treći sloj koji je nešto tanji nego prethodni (oko 1mm). Pošto se osušio treći sloj veoma sitnom šmirglom preći lagano preko zida.
Nijansa boje, za svaki od zidova ili plafona, biće opredeljena u glavnom projektu. Za prostorije za koje se ne radi projekat eneterijera, boju određuje projektant uz obaveznu saglasnost naručioca. Probni premazi se moraju po želji naručioca izvesti za sve premaze, različite po tonu i načinu izvođenja.
Boju nanositi u najmanje dva sloja, ručno (mikrofiber valjkom, sa što manjom upotrebom četke) ili mašinski (pištoljem).
Premazi boje moraju da odaju ujednačenu površinu, bez tragova četke ili valjka. Boja mora biti ujednačenog intenziteta (bez mrlja) i da potpuno pokriva podlogu. Svi završeci obojenih površina moraju biti ravni i pravilni.
Obaveze izvođača molerskih radova, koje se ne obračunavaju i ne naplaćuju posebno su:
-Dovoz materijala, čak i u slučaju kada ga daje naručilac, od skladišta na gradilištu do mesta ugradnje i njegovo eventualno vraćanje;
-Nabavka, montaža, korišćenje i demontaža i odvoz skele sa radnim postoljem do visine 2,0m;
-Popravljanje manjih neravnina podloge i kpljenje rupica od eksera i vijaka;
-Izrada probnih uzoraka.
Ostaci materijala ne smeju da se bacaju u sanitarne odvode.
4. Način vršenja kontrole i merenja
Izvršeni radovi se obračunavaju po 1m2 površine ili po komadu, mere se uzimaju na licu mesta.
Za radove koji se obračunavaju po komadu sa naznačenim dimenzijama, odstupanje do +/-5cm od jedne mere navedene u opisu ne uzima se u obzir. Za veća odstupanja (makar i jedne dimenzije) tolerancija se ne uzima u obzir i cena komada se menja procentualno u odnosu na promenu obrađene površine.
Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafonom ili svodom (prostori stepeništa, dvorane i slično) i radovi u prostorijama višim od 4m obračunavaju se posebno.
Bočne površine podvlaka, greda i površine zidnih pojasa i ispada dodaju se kvadraturi plafona ako su obrađene u istoj tehnici. Kosi plafoni, podgledi stepenišnih krakova i slično - po m2 prema stvarnoj površini.
Visina zidova se meri od poda ili gornje ivice podnožja do gornje granice zida. Ako je podnožje izrađeno od drugog materijala ili izvedeno u drugoj tehnici bojenja, visini zidne površine iznad podnožja dodaje se 20% visine podnožja. Ukoliko je visina podnožja koje je izvedeno od drugog materijala manja od 25cm, onda se visina zida meri od poda do gornje granice zida.
Svodovi se obračunavaju po m2 i to se za visine temena svoda jednake 1/10 raspona svoda meri svetla vodoravna površina između zidova a za visine temena svoda iznad 1/10 raspona, meri se kao prostorija sa ravnim plafonom, s tim što se za obračun zidova uzima visina temena svoda.
Ispadi i udubljenja (špalete, niše i slično) obračunavaju se posebno, iako su obrađeni u istoj tehnici kao plafon i zidovi.
Zidovi stepenišnih i sličnih prostorija mere se u celoj visini od najnižeg nivoa poda do najviše granice plafona (zida) ako podnožje zida nije više od 25cm. Ukoliko se u takvom prostoru na zidovima nalazi podnožje obrađeno od drugog materijala, visine veće od 25cm, od ukupne visine zida odbija se zbir visina podnožja, umanjen za 20%.
Dekorativna obrada ili ukrasno slikanje plafona, svodova i zidova prostorija obračunava se paušalno, po komadu ili po jednom poslu.
Otvori veličine do 3m2 ne odbijaju se od izmerene površine. Za veće otvore odbija se razlika veća od 3m2. Kao otvori smatraju se prozori, vrata, ugrađeni ormani, pregrade i sl.
www.sinisavuckovic.com
Disperzivne boje, ili kako se još zovu lateks boje, iako često ne sadrže lateks sastojke, su dobile naziv od reči disperzija = fina raspodela. Vezivna sredstva se ne tope u vodi i nakon što voda ispari formiraju površinu sličnu plastičnoj masi. Po pravilu se razređuju vodom. Kao vezivno sredstvo, kod disperzivnih boja na bazi plastičnih masa, je akrilat pa se zovu i akrilne boje. Poludisperzija je naziv za boju koja je u stvari “osiromašena” disperzija. Ovakav termin verovatno ne postoji u svetskim standardima. Nastala je iz potrebe da se umanji cena molerskih radova i našla je svoje mesto u projektima sa skromnijim budžetom. Količina i vrsta veziva i količina pigmenta čini osnovnu razliku između disperzije i poludisperzije. Mogućnost nijansiranja boje i perivost su glavne karakteristike gde poludisperzivne boje zaostaju za disperzivnim bojama.
Neke karakteristike materijala koje zavise od hemijskog sastava treba da interesuju samo izvođače da bi pravilno formirali cenu pozicije (od pokrivne moći boje zavisi broj slojeva - “ruka” koji se nanose, od izdašnosti boje kolika površina može da se obradi sa određenom količinom boje, od stepena adhezije boje zavisiće uslovi za pripremu podloge itd.).
Sjajnost obojene površine u skladu sa standardom EN ISO 2813 može biti:
-sjajna (“gloss”) ili
-polusjajna (“mid sheen”, “semi-gloss”, “semi-matt”, “satin” ili sl.) ili
-mat (“matt”) ili
-potpuno mat (“dead-matt”).
Sjajne površine su otpornije na pranje ali ističu sve neravnoće na površinama. Boje sa mat površinama mgu biti otporne na čišćenje ili ne.
-sjajna (“gloss”) ili
-polusjajna (“mid sheen”, “semi-gloss”, “semi-matt”, “satin” ili sl.) ili
-mat (“matt”) ili
-potpuno mat (“dead-matt”).
Sjajne površine su otpornije na pranje ali ističu sve neravnoće na površinama. Boje sa mat površinama mgu biti otporne na čišćenje ili ne.
Za neke prostore treba navesti i specijalne zahteve koje treba da zadovolje primenjeni materijali:
- otpornost na povećanu vlažnost u prostorijama (otpornost prema stvaranju buđi) i/ili
- otpornost na pranje blagim deterdžentima i/ili
- otpornost na niske ili visoke temperature i/ili
- otpornost na različite hemijske ili bakteriološke uticaje, rendgensko zračenje itd.
- otpornost na povećanu vlažnost u prostorijama (otpornost prema stvaranju buđi) i/ili
- otpornost na pranje blagim deterdžentima i/ili
- otpornost na niske ili visoke temperature i/ili
- otpornost na različite hemijske ili bakteriološke uticaje, rendgensko zračenje itd.
Obojene površine se prema otpornosti prema “vlažnom ribanju”, u skladu sa standardom ISO 11998 (klasifikacija po gubitku u debljini sloja posle određenog broja ribanja), klasifikuju kao:
-Klasa 1 (<5µm pri 200 ponavljanja) ili
-Klasa 2 (≥5µm i <20µm pri 200 ponavljanja) ili
-Klasa 3 (≥20µm i <70µm pri 200 ponavljanja) ili
-Klasa 4 (<70µm pri 40 ponavljanja) ili
-Klasa 5 (≥70µm pri 40 ponavljanja).
Napomena: Otpornost prema “vlažnom ribanju” može se iskazivati samo za boje čija je najveća veličina zrna (granulacija) 100µm.
-Klasa 1 (<5µm pri 200 ponavljanja) ili
-Klasa 2 (≥5µm i <20µm pri 200 ponavljanja) ili
-Klasa 3 (≥20µm i <70µm pri 200 ponavljanja) ili
-Klasa 4 (<70µm pri 40 ponavljanja) ili
-Klasa 5 (≥70µm pri 40 ponavljanja).
Napomena: Otpornost prema “vlažnom ribanju” može se iskazivati samo za boje čija je najveća veličina zrna (granulacija) 100µm.