Putevi

PUTEVI, JEDINSTVENO ISKUSTVO

Moj prvi posao arhitekte je bio u izvođačkoj kompaniji Putevi u Moskvi, a zatim u Sočiju, od 1997. do

2001. godine. Za oko 20 godina od tada, na projektima u Beogradu i Ljubljani sam upoznao puno

izvođačkih firmi. Ne mogu da ne upoređujem kako smo mi tada radili sa načinom rada u izvođačkim

firmama sa kojima sada radim i potpuno sam siguran da su Putevi iz tog vremena firma kakvih je i

tada, ali i sada, vrlo malo, ako uopšte i postoje.

Poziciju na kojoj sam bio angažovan bih opisao kao “arhitekta u izvođačkoj firmi” a odgovoran sam bio

za rešavanje izvođačkih detalja na gradilištu, dopunu i usklađivanje projektne dokumentacije, izradu

manjih projekata enterijera, usaglašavanje materijala i opreme sa investitorima, pripremu specifikacija

materijala i opreme za naručivanje, kontrolu kvaliteta izvedenih radova…

Osim međunarodnog aerodroma u Nižnjevartovsku i rezidencijalne vile u okolini Moskve, objekti na

kojima sam radio su uglavnom bili sanatorijumi. To su u stvari hoteli sa medicinskim sadržajima. Svi

projekti na kojima sam radio su bili ugovoreni po principu ključ u ruke. To je podrazumevalo izvođenje

od građevinskih radova do kompletnog opremanja. Uključujući opremanje frizerskih salona, kuglane,

sportskih dvorana, inventara hotela, do najsitnije opreme kao što su šerpe, čaše, peškiri, papuče itd.

Tajna uspeha Puteva je bila u neverovatnoj energiji i harizmi direktora i vlasnika Vasilija Mićića. To je

čovek koji je bio zaljubljen u izgradnju i radio i učio 24h dnevno. Nije bilo lako raditi sa njim, ali je

satisfakcija bila lepa. Rad na lepim i velikim projektima, dobra zarada i rad u timu ljudi koji znaju

posao i gde se ceni vaše znanje. Bilo je i teških trenutaka, nerazumevanja, nepromišljenih reakcija, ali

je sve to jedno veliko iskustvo.

Na odgovornim pozicijama u firmi su bili uglavnom mladi ljudi. Iz današnjeg ugla pitam se kako smo

izgledali investitorima prilikom ugovaranja poslova kada smo svi imali uglavnom 30ak godina, arhitekte,

šefovi gradilišta, tehnički direktor, šef komercijale.

Ono što nas je najviše razlikovalo od izvođačkih firmi koje danas srećem na projektima je:

- Imali smo sopstveni bravarski pogon, pogon za obradu kamena (na lageru smo stalno imali barem 5-

6 vrsta kamena, oko 2 - 3.000m2), pogon za izradu fasadne stolarije sa plastifikacijom aluminijumskih

profila. Proizvodili smo sami metalna vrata uključujući i požarna vrata, ograde, pomoćne čelične

konstrukcije. Danas mladi inženjeri u izvođačkim firmama kada treba da ugrade 10m ograde, dobro je

ako ne treba da prikupe tri ponude od podizvođačkih firmi. Ja sam to rešavao tako što sam pozvao

telefonom bravarski pogon, naručio ogradu i sutradan je imao na gradilištu.

- Mašinske i elektro instalacije smo radili sa stalnim podizvođačima koji su bili kao deo naše firme.

- Materijale i opremu, kao što je keramika, tepih, boje za zidove, boje za metal, spuštene plafone,

drvena vrata, nameštaj Itd. naručivali smo uglavnom iz Italije, direktno od proizvođača, bez posrednika,

preko našeg ofisa u Milanu u kome su radili jedan ili dvoje komercijalista. Dešavalo se da mi Direktor

kaže da ima u kamionu koji dolazi iz Italije mesta za npr. 5t materijala i da mogu da naručim šta mi je

potrebno. Ja bih tada naručio različite ferro micaceo boje za metal, različite profilisane drvene lajsne

za rešavanje detalja u enterijerima, décor stucco boje i sl.

- Kada je kvalitet izvedenih radova u pitanju, mi nikada nismo imali problem sa predstavnikom

investitora ili nadzorom. Najstroži zahtevi za kvalitet su dolazili od našeg Direktora. Nije smelo da se

desi da gradilište bude prljavo, da materijal nije pravilno uskladišten na gradilištu, da radovi nisu

pedantno izvedeni.

- Kod neusklađenosti projekata ili ako u projektu nije nešto obrađeno, po pravilu smo to sami

koordinisali, dorađivali projekte i preuzimali odgovornost za to.

Završavali smo radove u rokovima i u ugovorenom budžetu, nismo se bavili potragom za dodatnim

radovima. Ako smo kasnili, radili smo i noću, pomagali međusobno jedni drugima sa različitih

gradilišta.

Učili smo na svojim greškama i nismo snosili posledice kada pogrešimo, to nisu bile greške zbog

nemara. Nismo trošili vreme i energiju na dokazivanje ko je kriv za grešku, ako se desi greška svi smo

nosili krivicu. Dešavalo se da nam iz Italije stigne nekalibrisana keramika, vodokotlići bez

mehanizama, kreveti bez podloge za dušeke, da nam se ljušti boja sa aluminijumske stolarije, da se

podiže parket, ali smo takve greške gledali da što brže rešimo.

Putevi su i dalje aktivni na tržištu Rusije I nadam se da je nešto od duha koji je građen pre više od 20

godina ostalo i da mladi ljudi koji počinju profesionalnu karijeru dobijaju slična iskustva za dalje

napredovanje. Biće mi drago ako ovaj tekst podstakne na razmišljanje vlasnike i menadžere drugih

izvođačkih firmi pa dobiju ideju da možda nešto unaprede u svom okruženju.

Septembar 2021.