www.sinisavuckovic.com
Šta nije loše da znamo o silikonima...
Silikonima na gradilištu obično nazivamo sve materijale za zaptivanje spojeva i lepljenje koji se isporučuju u kartušama ili kobasicama. Vrlo često, ali ne uvek, ovo jesu materijali na bazi silicijuma, elementa koji je posle kiseonika najrasprostranjeniji element u prirodi, u pesku, stenama i mineralima u obliku silikata i kao silicijum dioksid.
Silikoni i zaptivni kitovi se danas koriste u građevinarstvu za sprečavanje prodora vlage u objekat (najčešće za zatvaranje fuga na limenim opšivkama, na spoju prozora i vrata sa fasadom, za ispunu pukotina kod prodora cevi kroz zidove itd.), za sprečavanje prodora zvuka kroz pukotine, za popravke pukotina iz dekorativnih razloga, ispunu dilatacijskih fuga i lepljenje manjih elemenata (prozorskih banaka, gazišta, pragova, sokli, kablovskih kanala, pločica sa oznakama i sl.).
U čemu se ovi proizvodi razlikuju jedni od drugih?
Ako naiđete da na pakovanju ili u tehničkom listu piše da je proizvod u skladu sa ISO 11600, F25, LM, šta to znači? Probajte da to pitate kolege na gradilištu. Verovatno ranije nisu obratili pažnju na ove oznake. Ako im objasnite značenje svakog slova, zaslužićete njihovo poštovanje...
Po standardu SRPS EN ISO 11600:2009 (Građevinske konstrukcije - Proizvodi za zaptivanje spojeva - Klasifikacija i zahtevi za smese za ispunjavanje spojnica) ovi materijali se dele na dva osnovna tipa:
Silikonima na gradilištu obično nazivamo sve materijale za zaptivanje spojeva i lepljenje koji se isporučuju u kartušama ili kobasicama. Vrlo često, ali ne uvek, ovo jesu materijali na bazi silicijuma, elementa koji je posle kiseonika najrasprostranjeniji element u prirodi, u pesku, stenama i mineralima u obliku silikata i kao silicijum dioksid.
Silikoni i zaptivni kitovi se danas koriste u građevinarstvu za sprečavanje prodora vlage u objekat (najčešće za zatvaranje fuga na limenim opšivkama, na spoju prozora i vrata sa fasadom, za ispunu pukotina kod prodora cevi kroz zidove itd.), za sprečavanje prodora zvuka kroz pukotine, za popravke pukotina iz dekorativnih razloga, ispunu dilatacijskih fuga i lepljenje manjih elemenata (prozorskih banaka, gazišta, pragova, sokli, kablovskih kanala, pločica sa oznakama i sl.).
U čemu se ovi proizvodi razlikuju jedni od drugih?
Ako naiđete da na pakovanju ili u tehničkom listu piše da je proizvod u skladu sa ISO 11600, F25, LM, šta to znači? Probajte da to pitate kolege na gradilištu. Verovatno ranije nisu obratili pažnju na ove oznake. Ako im objasnite značenje svakog slova, zaslužićete njihovo poštovanje...
Po standardu SRPS EN ISO 11600:2009 (Građevinske konstrukcije - Proizvodi za zaptivanje spojeva - Klasifikacija i zahtevi za smese za ispunjavanje spojnica) ovi materijali se dele na dva osnovna tipa:
Tip G - koristi se na spojevima između stakala;
Tip F - koristi se za spojeve između ostalih materijala.
Sledeća podela je na klase i pokazuje koliko je materijal otporan na pomeranja (kapacitet pomeranja) i izražava se u procentima:
Klasa 25 - kapacitet pomeranja 25% (za tipove G i F)
Klasa 20 - kapacitet pomeranja 20% (za tipove G i F)
Klasa 12.5 - kapacitet pomeranja 12.5% (samo za tip F)
Klasa 7.5 - kapacitet pomeranja 7.5% (samo za tip F)
Materijali klase 20 i klase 25 se dalje dele prema osobinama pri istezanju (elastičnost) na subklase (EN ISO 8340):
LM - nizak modul (low modulus) i
HM - visoki modul (high modulus).
Tip F - koristi se za spojeve između ostalih materijala.
Sledeća podela je na klase i pokazuje koliko je materijal otporan na pomeranja (kapacitet pomeranja) i izražava se u procentima:
Klasa 25 - kapacitet pomeranja 25% (za tipove G i F)
Klasa 20 - kapacitet pomeranja 20% (za tipove G i F)
Klasa 12.5 - kapacitet pomeranja 12.5% (samo za tip F)
Klasa 7.5 - kapacitet pomeranja 7.5% (samo za tip F)
Materijali klase 20 i klase 25 se dalje dele prema osobinama pri istezanju (elastičnost) na subklase (EN ISO 8340):
LM - nizak modul (low modulus) i
HM - visoki modul (high modulus).
Materijali klase 12.5 se dele prema elastičnosti na: E - elastične i
P - plastične.
Materijali klasa 20 i 25 su uvek elastični a materijali klase 7.5 uvek plastični.
Uz oznaku materijala u formi ISO 11600 - TIP - KLASA - SUBKLASA ponekad su i pridodate oznake koje pokazuju na kakvoj je podlozi testiran materijal, M1 i M2 označavaju malter, G - staklo, A - anodizirani aluminijum, p - podlogu sa prajmerom i up - podlogu bez prajmera.
P - plastične.
Materijali klasa 20 i 25 su uvek elastični a materijali klase 7.5 uvek plastični.
Uz oznaku materijala u formi ISO 11600 - TIP - KLASA - SUBKLASA ponekad su i pridodate oznake koje pokazuju na kakvoj je podlozi testiran materijal, M1 i M2 označavaju malter, G - staklo, A - anodizirani aluminijum, p - podlogu sa prajmerom i up - podlogu bez prajmera.
Za izbor pravog materijala u konkretnom slučaju, za arhitekte su važnije preporuke proizvođača:
O dopuštenim širinama spojnica - najčešće proizvođači preporučuju širine spojnica od 10 - 35mm, za neke materijale preporučuju minimalne širine spojnica 5mm ili ređe 3mm. Dubina spojnica bi trebalo da je u odnosu na širini u rasponu 1:1 do 1:2 (za spojnicu širine 10mm - dubina ~8mm, za 30mm - dubina ~15mm).
O dozvoljenoj temperaturi podloge i vazduha u eksploataciji - naročito je važna za materijale koji se ugrađuju u kontaktu sa spoljašnjom sredinom (fasada, krov). Često je dozvoljena temperatura od -40°C do +70°C. Takođe je važna i dozvoljena temperatura na kojoj treba da se vrši ugradnja proizvoda, npr. uobičajeno je +5°C do +40°C.
O dopuštenim širinama spojnica - najčešće proizvođači preporučuju širine spojnica od 10 - 35mm, za neke materijale preporučuju minimalne širine spojnica 5mm ili ređe 3mm. Dubina spojnica bi trebalo da je u odnosu na širini u rasponu 1:1 do 1:2 (za spojnicu širine 10mm - dubina ~8mm, za 30mm - dubina ~15mm).
O dozvoljenoj temperaturi podloge i vazduha u eksploataciji - naročito je važna za materijale koji se ugrađuju u kontaktu sa spoljašnjom sredinom (fasada, krov). Često je dozvoljena temperatura od -40°C do +70°C. Takođe je važna i dozvoljena temperatura na kojoj treba da se vrši ugradnja proizvoda, npr. uobičajeno je +5°C do +40°C.
Prvi komercijalni proizvodi na bazi silikona pojavili su se 40-ih godina prošlog veka u avio industriji. U početku su bili izuzetno skupi (oko 200 maraka/kg) da bi se primenjivali u građevinarstvu. Razvojem tehnologije neorganskih polimera i konkurencijom između američkih i evropskih (nemačkih) proizvođača cena je opadala, tako da su se ovi materijali izborili za širu primenu.
Preporuke na kojim podlogama ne bi trebalo da se koriste materijali, npr. na podovima uopšte, na bitumenskim podlogama, EPDM-u, gumi itd. Za primenu masa u dodiru sa prirodnim kamenom proizvođači često preporučuju da se prethodno kontaktira njihova tehnička služba. Podloga po pravilu treba da je čista, suva, bez masti, prašine i rastresitih delova.. Neki materijali imaju bolju adheziju za porozne podloge, nekada se za porozne površine se koristi prajmer.
Iz estetskih razloga važno je da li su mase otporne na UV zračenje. Takođe, neke materijale smemo da bojimo a neke ne.
Preporuke za primene na specijalnim mestima, kao što su površine stalno izložene dejstvu vode, higijenski zahtevi u prostorima za pripremu hrane, otpornost na hemijske uticaje, otpornost na požar itd.
Arhitektama je manje važna hemijska priroda materijala, da li je u pitanju jednokomponentna ili dvokomponentna masa, na bazi poliuretana, hibrida poliuretana, epoksidnih smola itd.
Decembar, 2011
Iz estetskih razloga važno je da li su mase otporne na UV zračenje. Takođe, neke materijale smemo da bojimo a neke ne.
Preporuke za primene na specijalnim mestima, kao što su površine stalno izložene dejstvu vode, higijenski zahtevi u prostorima za pripremu hrane, otpornost na hemijske uticaje, otpornost na požar itd.
Arhitektama je manje važna hemijska priroda materijala, da li je u pitanju jednokomponentna ili dvokomponentna masa, na bazi poliuretana, hibrida poliuretana, epoksidnih smola itd.
Decembar, 2011